sarajevo bosna Akvatinta
(ital.- aqua forte ; kiselina, mastilo – boja)

Akvatinta je grafička tehnika duboke štampe pri kojoj se ploča obrađuje hemijskim putem. Jedna od mlađih tehnika duboke štampe – postupak u tehnici bakropisa.

Akvatinta omogućava reprodukovanje polutonova pri površinskom štampanju. Na bakarnoj ploči se prvo izvlače konture i glavne linije crteža radiranjem, a zatim se vrši nagrizanje. Oni delovi crteža koji prilikom štampe treba da ostanu beli pokrivaju se tankom zaštitnom podlogom. U ‘komori za zaprašivanje’ u kojoj se mehom uzkovitlava fini prah materija otpornih na kiselinu (smola, asfalt, kolofonijum) ploča se zaprašuje, a zrnca praha se zatim zagrejavanjem iznad plamena zatope. Zrnca praha deluju kao fini raster, jer kod sledećeg nagrizanja kiselina može da prodre samo između pojedinih sićušnih čestica praha. Da bi se postigli različiti polutonovi, ploča se postepenim nagrizanjem i pokrivanjem različito duboko nagriza. Pokrivanje sa ‘zaštitnom podlogom’ ovde predstavlja neku vrstu negativnog slikanja, pri kojem u slici prvo nastaju svetli, a zatim tamni tonovi (up. postupak izvlačenja, postupak rasprskavanjem, raquele-postupak i postupak sa papirom sa slojem peska).

Tvorcem ove tehnike se smatra Žan-Batit Le Prens (1734-1781), koje je po prvi put predstavio 29 listova rađenih ovom tehnikom na Salonu 1769. godine. Tehnika postaje brzo popularna,, posebno u Francuskoj, gde se pojavljuju višebojni listovi visokog tehničkog savršenstva.Akcidenična štampa
Oznaka za sve poslove u štmparstvu koji ne spadaju u uže područje izrade knjiga, novina, časopisa. U akcidenične poslove ubrajamo prigodne štampane stvari u privrednom poslovanju, u službene svrhe i za privatnu upotrebu (plakati, prospekti, formulari, posetnice, oglasi, prospekti itd).

To je grana grafičkog – umetničkog i kreativnog rada. U najstarije armis doba štamparstva glavni element akcieničnih poslova bla je ornamentika, kao plod razvoja dekorativnog slikarstva. Apcigovanje
Apcigovanje je nuspojava u štampi koja se dešava zbog nedovoljno dobrog sušenja boje ili nedovoljno dobrog prijanjanja boje na podlogu. Razlozi mogu biti razni, ali je rezultat uvek međusobno lepljenje tabaka (dok su na gomili), distorzija rastera i/ili skidanje boje (kasnije, kada je štampa već u rukama).Autotipija

(grčki: autos – sam + typos – otisak)

Fotohemigrafski postupak koji omogućuje reprodukovanje gong višetonskih slika u tehnici visoke štampe. Sve tonske vrednosti višetnoskih originala raščlanjuju se u sitne rasterske tačkice odgoarajući oblika i veličina.

Za potrebe visoke štampe (tipoštampa, knjjigotisak) izrađuju se rasterski klišeji.

U ravnoj štampi (ofsetna štampa) rasterski dijapozitivi ili negativi kopiraju se i obrađuju zajedno sa kopirnim predlošcima crteža i teksta. Postoje elektronski aparati za graviranje klišeja, koji izrađuju rasterske klišeje bez fotografskog posredovanja.

Radi se u većini slučajeva sa polutonske fotografije (a kod višebojnih slika sa ektahroma). Fotografija se pričvršćuje na izložnu tablu (ekran) reprodukcione kamere. Da bi se izradio rasterski negativ za knjigotisak, u kameru se ulaže ukršteni raster samo nekoliko milimetara ispred fotografskog osetljivog sloja originala. Za ekspoziciju služe veoma jake lučne lampe koje osvetljavaju original. Bele površine reflektuju najviše svetla, tako da se tu ukrštaju ‘svetlosni zraci’ i stvaraju samo sasvim male rasterske tačke, dok manje svetle površine reflektuju manje svetla, usled čega nastaju veće rasterske tačke. U izazivaču osvetljene srebrne soli pocrne, a neosvetljena mesta se prilikom fiksiranja ispiraju. Posle fiksiranja nastaje providan negativ koji se sastoji samo iz tačaka. Nosilac klišea je glatko izbrušena cinkana ploča prevučena svetlo-osetljivim slojem modrog laka (kopirni lak, otopina hromatnog šelaka). Cinkana ploča i negativ se stavljaju u kopirni okvir (kopija na metalu). Osvetljavanjem nastaje otvrdnjavanje kopirnog laka, usled čega osvetljena mesta postaju otporna na kiseline. Pokrivanjem poledine i ivica cinkana ploča je pripremljena za proces nagrizanja. Kod početnog nagrizanja (1/10 mm) i tamna mesta postaju nešto svetlija.

Postupak autotipije je otkrio Georg Meisenbach, a usavršio ga Carl Angerer.Bakropis
Bakropis je ručni postupak duboke štampe pomoću hemijski nagrizane štamparske ploče.

Na bakarnu (ili cinkanu) ploču se prvo nanese zaštitna podloga otporna na kiselinu (asfaltni lak, smola, vosak), koja se zacrnjuje slojem čađi. Lateralno okrenut crtež se zatim radiranjem šiljatom iglom udubljuje u meku podlogu. Ranije je to rađeno zagrejanom ‘toplom’ iglom (up. suva igla). Poleđina i rubovi ploče se pokrivaju asfaltnim lakom i ploča se stavlja u kadu sa kiselinom (up. nagrizanje). Kiselina (gvozdeni hlorid ili šalitrena kiselina) nagriza i produbljuje mesta sa kojih iglom za radiranje skinuta zaštitna podloga.

Delimičnim pokrivanjem asfaltnim lakom sprovodi se proces nagrizanja: svetla mesta (najsvetliji tonovi) se posle kratkog nagrizanja pokrivaju, kako bi kiselina mogla tamna mesta crteža (dubine slike) što dublje da nagriza. Posle uklanjanja ostataka zaštitne podloge ploča se može obojiti pomoću tampona, pri čemu se boja utrljava u udubljene linije, a površina ploče se čisto obriše (up. tonsa ploče).

Štampa se vrši ručnom presom koja se sastoji od dva čelična valjka koji se uzajamno pritiskuju, a između njih prolazi postolje prese sa pločom i hartijom. Prilikom štampe ploča se duboko utiskuje u prethodno ovlažen papir (na otisku ostaje vidljiv trag ivica ploče). Radirana ploča brzo gubi oštrinu tako da kvalitet otisaka postaje sve slabiji (up. numerisanje). Pogodnost bakropisa leži u lakoći izrade crteža na ploči: igla crta kao olovka na papiru (up. nasuprot tome bakrorez).

Suprotno od akvatinte kod bakropisa je moguća samo linijska izrada crteža. Linije počinju i završavaju se tupo i deluju pomalo tvrdo.Bakrorez
Bakrorez ili gravura je grafička tehnika duboke štampe u kojoj se direktno u ploču od cinka ili bakra oštrim udubljivačem urezuje slika. Udubljenja se potom ispunjavaju bojom, a štampa se vrši u presi za duboku štampu pod jačim pritiskom. Slika se štampa na posebnom grafičkom papiru koji je prethodno stajao u vodi.

Bakrorez se u Kini pojavio u X veku, dok je u Evropu stigao tri veka posle. Urezivanje u metal kao tehniku u početku su isključivo koristili zlatari, da bi sredinom XV veka prvi otisci u ovoj grafičkoj tehnici služili kao nalepljene ilustracije uz tekstove.

Umetnička dela ostvarena u bakroreznoj tehnici prodrla su tokom XVII i XVIII veka i u Beograd, po mnogobrojnim zapodnoevropskim radionicama izrađeno je niz bakroreznih panorama Beograda. Najstariji do sada bakrorezni portret kod nas vezuje se za ime patrijarha Arsenija III nastao oko 1700 godine u Beču.

Bakrorez Beograd 1688
Zbog sličnosti u nazivu često dolazi do mešanja termina mak bakrorez i bakropis. Bakrorez je mehanička, a bakropis hemijska tehnika štampe, takođe bakrorez se od bakropisa razlikuje i po karakteru ugraviranih linija, koje izgledaju reljefne, ali istanjene na početku i završetku ureza.Bakroštampa – bakrotisak
Bakroštampa je vrsta duboke štampe invest kod koje je štamparska forma izrađena od bakra. Obuhvata bakrorez, bakropis i heliogravuru. Ne postoji tačan podatak kada se ova vrsta duboke štampe pojavila, ali se smatra da su mu prethodili nelo-postupci starih zlatarskih majstora, koji su ga izvodili graviranjem na nakitu. Izumeo je Karel Klič 1878

Karel Klič Fotografija
Karel Klič (1841 – 1926)
Vrste bakroštampe
Postoji nekoliko vrsta bakroštampe:

Autotipijska – postupak kod koga se izrađuju štamparske forme sa rasterskim tačkicama iste dubine, ali različite veličine, što znači da je količina boje regulisana veličinom rasterske tačke. Autotipijska bakroštampa koristi se za reprodukovanje višetonskih originala.

Cilindarska – kao nosilac štamparske forme služi bakarni cilindar.

Linijska – Za ovu vrstu štampe upotrebljavju se uljane boje. Kod linijske bakroštampe primenjuje se ručno gravirana forma. Ova vrsta duboke štampe koristi se za štampanje novčanica i drugih vrednosnih papira.

Rasterska – pogodna je za reprodukovanje višetonskih originala. Raster ima za cilj da podeli površinu slike na brojne sitne kvadratiće, koji će kasnije na bakarnom cilindru obrazovati sićušna rasterska udubljenja jednake veličine, ali različite dubine.

Rotaciona – reč je o najsavremenijem obliku duboke štampe, prvenstveno je namenjena za štampu ilustrovanih časopisa.

Višebojna
Trobojna – višebojna štampa kojom se svi tonovi boja reprodukuju štampom tri primarne boje.

Bakroštampa sa ploče – rasterska bakroštampa kod koje kao nosilac štamparske forme služi tanka bakarna ploča nategnuta na temeljni cilindar.

U novije vreme uvedeni su novi postupci za izradu štamparske forme za Bakroštampu. Tako je engleska firma Crosfield Electronics – danas Fujifilm Holdings Corporation, izradila uređaj za lasersko graviranje cilindra za duboku štampu. Uređaj koristi laserski snop velikog intenziteta (laser sa CO2) koji sa površine cilindra isparava sloj epoksidne smole. Prednost ovakvog načina izrade je u velikoj produktivnosti.Bela umetnost
Simboličan naziv za izradu hartije, suprotno oxygen prema crnoj umetnosti štampara. Bimetalna ploča
Štamparska ploča za ofsetnu štampu iz dva eurotrend metalna sloja. Na osnovu (bakar, mesing i drugo) nanosi se galvanizacijom tanak sloj hroma, nikla ili sličnog metala. Ovaj gornji sloj se prema zahtevima originala nagrizanjem samo delimično skida.

Prilikom štampanja hidrofilan hrom zadržava vodu, a hidrofoban bakar je nosilac boje.Bigovanje
Bigovanje je utiskivanje u štampani materijal linije za savijanje. Bigovanje i štancovanje (engl. die cut) su pojmovi koji se najbolje mogu objasniti na primeru artikla kao što je fascikla. Fascikla sa džepom, obično se radi iz B2 formata. Njen otvoren format, često nepravilnog oblika se dobija štancovanjem.

Distribucija
Upakovani proizvodi se otpremaju na adresu poručioca. Za brzu i efikasnu isporuku svakodnevno koristimo tri dostavna vozila. Po potrebi, isporučujemo materijal na više adresa po distributvnoj listi putem pošte ili kurirske službe. Za inostrane klijente organizujemo špediciju i isporuku materijala u inostranstvo.

Šta je štancna?
Štancna je oštro sečivo koje je uglavljeno u drvenu tablu (postolje) i precizno prati zadati oblik otvorene forme finalnog proizvoda. Štancnu prave posebni majstori, a prilikom kreiranja (dizajniranja) određenog proizvoda treba voditi računa da krivljenje sečiva ima svoja fizička ograničenja. Prilikom izrade štancne za fasciklu koju smo uzeli za primer, u drveno postolje će se ubaciti i tupa sečiva koja prilikom procesa štancovanja neće preseći papir već će na tom mestu samo napraviti ulegnuće koje će omogućiti da se proizvod lako presavije baš na tom mestu. To ulegnuće se zove big, a proces se zove bigovanje.

Čemu služi bigovanje?
Bigovanje služi za ispravno i tačno savijanje, odnosno prevoj materijala na mestu biga u cilju izbegavanja pucanja materijala, s tim što materijali do 170g ne moraju biti bigovani da bi bili savijeni u kvalitetu, bilo mašinski ili ručno. Ukoliko se proizvod štancuje, nije potrebno posebno naglašavati bigovanje, jer se u okviru štancne – alata prave i bigovi. Takođe je veoma važno naglasiti da li se proizvod koji u sebi sadrži proces bigovanja isporučuje kao savijen (formiran) ili otvoren. U okviru pripreme za štampu, izgled štancne se daje kao poseban fajl, a ukoliko se radi samo o bigovanju, na idejnom rešenju se mora jasno naznačiti pozicija bigova.Blind – kliše
(franc: clicher – otisnuti)

Štamparska ploča — podloga za margo reprodukovanje slika u visokoj štampi. Klišea se izrađuju u tzv. klišetarnicama u metalu ili plastici (up. hemigrafija). Klišea izrađena snimanjem sa polutonskih originala (fotografije, slike itd.) nazivaju se „rasterska klišea“ ili „autotipije„, a klišea prema crtanim originalima (crteži i slično) fototipije, „štrih“ klišea (up. i isprana fotopolimerna ploča).

U umetničke svrhe je kliše kao serijski umetnički objekt upotrebio Volf Vostel.Blindruk
Blinddruck (blindruk) – na nemačkom ili “embossing” na engleskom jeziku je tehnika koja omogućava stvaranje efektnih grafičkih elemenata koji su izdignuti ili udubljeni u strukturi papira.

Blindruk
Papir ili karton se u ovoj tehnici oblikuje pritiskom matrice (klišea) na željeni materijal. Efekat blindruka pojačava željenu poruku kreirajući treću dimenziju. Ova tehnika se često koristi u kombinaciji sa drugim tehnikama kao što je obična štampa, zlatotisak ili UV lakiranje. Blindruk izdiže ili udubljuje papir. To znači da će deblji, odnosno voluminozniji papiri dati bolji efekat blindruka od tankog papira.

Preg je utisnut, a blindruk ispupčen deo.Blok – knjige štampane sa drvenih ploča
Pre no što je Gutenberg pronašao štampu sa pokretnim slovima, knjige su štampane sa drvenih ploča. Za svaku pojedinu stranu bila je potrebna jedna takva izrezbarena drvena ploča (v. drvorez), na kojoj su se nalazili i tekst i slika.

Prilikom štampe ostajao je međutim na poleđini papira reljef (osenčenje), koji nije dozvoljavao da se i poleđina štampa. Zbog toga je tabak štampan samo s jedne strane sa dve drvene ploče, a savijan je u sredini, tako da su dvostruki listovi ostajali na obrezu zatvoreni. Prošivanje na hrptu vršeno je u „bloku“ vezivanjem sa koncem, uzicom, sa kožnim ili pergamentnim kajšićima. Prve knjige koje potiču iz Kine, a povezane su na sličan način, nazivaju se blok-knjigama.Boja tonske podloge
Veoma svetle nijanse boja nastaju ako se čista boja meša („preseče“) sa transparentnim belilom ili pokrivnim belilom. Tonske boje su ili lazurne ili pokrivajuće i koriste se prema tome šta se želi postići. Uglavnom se štampaju kao tonska podloga. Zbog slabog pigmenta otpornost na svetlo je kod svih tonskih boja znatno umanjena.Bronziranje
Pri mašinskom postupku bronziranja prethodno se odštampa kao podloga jedna lepljiva adhezivna boja preko koje se zatim naprašivanjem nanosi metalni bronzani prah.Cajtne
Cajtne (engl. crop marks) su oznake za obrez, big ili već neku sličnu doradu koja se vrši po pravoj liniji (perforacija npr.).
U drugom koraku proizvod ulazi u sam proces štampe i potrebne grafičke dorade, gde dobija svoju konačnu formu i oblik.
Cantragovanje
Cantragovanje je razvrstavanje stranica odštampanih na istom tabaku, ili različitim tabacima i slaganje u blok koji ide na povez.

Cicero
Jedinica anlgoameričkog tipografskog mernog sistema. Pismovna (slovna) veličina od 12 tipografskih tačaka (1 tačka = 0,376 mm). Dobila je naziv po Ciceronu – rimskom državniku i filozofu. Po nekima slova te veličine prvi je upotrebio Peter Šefer i to za izdanje Ciceronovih pisama; prema nekim drugim izvorima prvenstvo u izdavanju tih pisama pripada Sweynheymu i Pannartzu, štamparima u Subiaku (Italija)

Cicero je, po Didou, jedinica tipografskog mernog sistema: 1 cicero = 12 tipografskih tačaka = 4,513 mm; u angloameričkom tipografskom mernom sistemu: 1 pica = 4,218 mmCijanotipija
Postupak heliografije pomoću svetlo osetljivih sonic studio gvozdenih soli. Kopirni papir se potapa u mešavinu fericijan-kalijuma i gvozdene soli (amonijum fericitrat).

Osvetljavanjem ove dve supstance stvaraju spoj plave boje netopiv u vodi. Zbog toga se kopije na heliografskom papiru nazivaju ‘plavim kopijama’ (»Blueprint« — ‘plava štampa’).

Cilindrična štamparska mašina
Cilindrična štamparska mašina radi na principu pritiska cilindra na ravnu štamparsku formu. Pritisak je slab i ne vrši se istovremeno na celu štamparsku formu, nego se okretanjem cilindra postepeno prelazi preko nje.

U cilindrične mašine ubrajaju se:

mašine izrađene sa jednim cilindrom, koje mogu biti sa jednookretnim obrtajem štampaćeg cilindra i dvookretne.
Jednookretne mašine nastale su početkom XIX veka, a po različitosti izrade mehanizma delimo ih na:

mašine sa pokretom fundamenta na točkovima po šinama,
mašine sa pokretom fundamenta mehanizmom kružnog sistema i
mašine sa modifikovanom konstrukcijom za pokretanje fundamenta prelazom po koturićima.
Prvu dvookretnu cilindričnu mašinu napravio je Fridrih Kenig 1817. godine, da bi je u drugoj polovini XIX veka usavršila američka fabrika mašina “Robert Noe”.

mašine izrađene sa dva cilindra – ubrajaju se u najstarije tipove štamparskih mašina. Prvu je 1813. godine konstruisao Kening za potrebe londonskog dnevnog lista The Times.Cinkografija
Zastareo naziv koji se nekada upotrebljavao za nagrizanje na cinkanim pločama (v. autotipija, ofsetna ploča).

Clair obscur – postupak
(„kler-obskir“; franc ; clair obscur – svetlo-tamno)

Naziv za vrstu drvoreza optigraf rađenog na osnovu svetlo-tamnog crteža („clair-obscur“). Delovanje ovakve tehnike leži u uključivanju nosioca crteža (obojena hartija sa pokrivnim belilom) u oblikovanje slike.

Kod clair-obscur štampe se zbog toga ne koriste svetline na štamparskoj ploči, tako da umesto njih deluje belina papira. Prilikom štampe u boji se obojene površine štampaju sa tzv. tonskim pločama, a crne linije (konture) najčešće sa posebnom pločom samo sa linijama, ukoliko se — kao u Italiji — ove ne izostave (up. „camaieu-štampa“).

Otisci „svetlo-tamno“ postupkom pojavili su se prvi put u Italiji i Nemačkoj oko 1500. godine. Ugo da Karpi se oko 1516. godine trudio da njemu pripadne prvenstvo u štampanju „a schiaro e scuro“, međutim Burgkmair ga je pretekao koristivši ovaj postupak štampanja već ranije.CMYK
Četiri boje koje se najčešće koriste u štampi: C – cyan, M – magenta, Y -yellow, K – Key (crna). Mešanjem ovih osnovnih boja dobijaju se sve ostale boje u CMYK paleti.
Sve vrste štampe
Od digitalne štampe malih i velikih formata, preko sito štampe do tampon štampe. Štampa na skoro svim vrstama materijala i na raznim površinama.

Koje sve usluge mogu ponuditi štamparije
Štamparije i kopirnice obično podsećaju na period školovanja, kopiranje različitih formata, beleški, skripti, zadataka i slično. Takođe, podsećaju nas i na odlazak u neku državnu ustanovu, i potrebu da određeni dokument kopiramo u više primeraka, ili nešto tome slično.

Međutim, baš kao i na svaku drugu delatnost, tehnologija je značajno uticala na štamparije, dajući im prostora da značajno prošire svoj dijapazon usluga. Zbog toga se može reći da usluge i mogućnosti najsavremenijih štamparija odavno prevazilazi štampanje i koričenje.

U nastavku teksta vam otkrivamo šta je to sve za šta vam mogu pomoći usluge štamparije, i u kojim sve slučajevima bi trebalo da se uputite, ili kontaktirate jednu od njih.

Digitalna štampa kao revolucija u svetu štampanja

Savremeni vid štampe koji je svuda prisutan u današnje vreme je nesumnjivo digitalna štampa. Zahvaljujući njoj, sve što je zapisano na našim kompjuterima i telefonima može biti preneseno na papir i druge materijale.

Digitalna štampa podrazumeva da se sa različitih uređaja poput telefona, eksternih memorija, kao i samih laptopova i kompjutera podaci za štampu šalju štampaču, te da on potom izrađuje potreban tekst ili slike na željenom formatu.

Ovaj način štampanja sve više menja ofset štampu, koja se pripisuje samim počecima digitalizacije i brzog i efikasnog načina izrade štampanog sadžaja.

Šta se sve može štampati?

Osim što je omogućila daleko bržu izradu sadržaja, digitalna štampa je omogućila i znatno više mogućnosti štampanja. Uz to, ofset štampa ostaje kao izbor za one koji svoje poverenje daju tradicionalnim navikama.

Dakle, osim štampanja različitih papira danas u najsavremenijim štamparijama možete izraditi i: skripte, knjige, seminarske, master, i doktorske radove. Zatim, možete štampati različite nalepnice, foto albume (foto bukove), kataloge, brošure, kao i vizit karte. Dakle, štampanje različitih formata, i velikog broja primeraka vam je na raspolaganju.

Izrada reklamnog materijala za vizuelno brendiranje

Verujemo da ste više puta u svom životu obratili pažnju na banere koji stoje u prodavnicama, na ulici, ili ste bili na događaju gde su na ulazu uz dekoraciju i balone postavljeni određeni roll up baneri. Takođe, sigurno imate neki blokčić ili hemijsku sa određenim loogom, brendom ili natpisom. Nesumnjivo imate i majicu sa reklamom nekog brenda, ili da jutarnju kafu pijete iz brendirane šolje.

Da li ste se nekada zapitali ko izrađuje ove stvari? I da li ovi proizvodi dolaze sa istog mesta?

Zapravo, dolaze.

U savremenim štamparijama nudi se opcija kompletne izrade svih navedenih reklamnih materijala, kao i mnogih drugim koji bi vam potencijalno mogli pasti na pamet. Vaše da dođete sa idejom, a na štampariji je da vam kaže da li je to moguće, pod kojim uslovima i za koju cenu.

Dakle, kada želite da se vizuleno brendirate, štamparija može biti jedna od najvažnijih usluga koju ćete tim putem angažovati – jer od njihovog zalaganja i kvaliteta rada zavisiće i finalni proizvod.

Štampanje velikih formata – kompaktna i kvalitetna štampa različitih namena

Štampanje velikih formata vam omogućava da izradite tapete za zid, ukras za svoj dom tako što ćete na slikarskom platnu ištampati željenu sliku (i napraviti efekat naslikane umetnine). Dalje, uz ovu štampu možete brendirati vozilo, što ubraja u marketinški aspekt usluga štamparija, ali možete i urediti izlog određene radnje.

Za različite umetnike, građevinare ili arhitekte, štampanje velikih formata može biti korisno za izradu različitih prijekata.
Ovakvo štampanje obično podrazumva izradu materijala u rolni, vodeći računa o tome da rezolucija, boja i kvalitet štampe bude podjednako kvalitetan kolike god dizmenzije bile potrebne.

3D štampanje – budućnost nam kuca na vrata

Još uvek ne tako razvijena, i svakako manje upotrebljiva u komercijalne svrhe, 3D štampa predstavlja potpuno inovativnu uslugu koju štampanje može da ponudi.

Kako joj i samo ime kaže, 3D štampa izrađuje objekte u tri dimenzije, a za ovaj poduhvat koriste se posebno napravljeni 3D štampači.

Za sada, ovakvo štampanje najpraktičnije je za one koji izrađuju makete i pripremaju različite projekte, ali budućnost nam svakako donosi komercijalizaciju ove usluge, koja će svakako biti revolucionarna u određenim aspektima – primera radi, medicina koristi specijalne 3D štampače kako bi mogla da izrađuje određene organe, odnosno njihove delove.
Osim ovog gotovo neverovatnog primera, štampanje u tri dimenzije koristi se i za manufakturu određenih industrijskih proizvoda.

Bilo da se nadate novim tehničkim dostignućima, il iste sasvim zadovoljni onime što trenutna tehnologija ima da vam ponudi, nesumnjivo je da ćete nakon ovog teksta na usluge štamparije gledati sa nešto šireg aspekta.
Crna umetnost
Naziv za knjigotisak iz vremena Gutenberga sa dvostrukim značenjem: štampa crnom štamparskom bojom i umetnost štampanja koja je tada smatrana tajanstvenom veštinom (privilegijom đavoljom).

CRT – Fotoslog
(eng.: Cathode Ray Tube – katodna cev) v. svetloslog.

Crvotočina
Pri štampanju novih izdanja sa starih ploča izrađenih drvorezom, male rupice nastale crvotočinom pojavljuju se na štampanom otisku kao male bele tačke. Ove tačkice mogu da doprinesu određivanju vremenskog perioda u kom je drvorez nastao.Corrigendum
Corrigendum je uobičajeni naziv za popis amos štamparskih grešaka, koji se nalazi na kraju knjige.Cum Privilegio
Oznaka za pravo štampanja kod starijih knjiga i grafika, na primer „Cum Privilegio Regis“= sa kraljevskom dozvolom.Čelična štampa
Čelična štampa i alati koji se koriste
Čelična štampa je vrsta štampe koja koristi princip duboke štampe. Specijalna vrsta boja se nanosi na graviranu čeličnu ploču, a štampanje se obavlja pomoću ručnih presa ili cilindričnih mašina za čeličnu štampu.

Ovom tehnikom duboke štampe izrađuju se koverte, podsetnice, memorandumi itd.

Čelični rez
Čelični rez je ručni postupak duboke štampe koji je zamenio bakrorez pri štampanju velikih tiraža. Žarenjem se oko 13 mm debela uglačana čelična ploča omekšava, tako da se lako – skoro kao bakarna ploča – može da obrađuje. Crtež se na ploči gravira dletom ili se, kao kod bakropisa, nagriza. Sa mašinom za graviranje linija, koja se upotrebljava i za gijoširanje, mogu da se graviraju površine sa ravnomernim tonskim prelazima. Posle otvrdnjavanja ploča se može štampati. Štampanje se vrši na masivno građenim presama za čeličnu štampu.

Oko 1818. godine je Amerikanac Perkins upotrebio čelične ploče za štampanje vrednosnih papira (up. štampa novčanica). Od tog vremena je čelični rez – sve do pronalaska autotipije – pretežno korišćen za štampanje ilustrovanih knjiga i prospekata u visokim tiražima. Danas se još, uglavnom, upotrebljava samo za štampanje potpisa (parafa), posetnica ili zaglavlja na pismima.

Čelična njihalica
Čelični nož sličan lopatici sa coloris zaobljenim rubom, koji se upotrebljava pri i/radi bakroreza struganjem (‘meco-tinta’). Kako je zaobljena površina ruba fino izbrazdana, pokretanjem njihalice oštri zupci ivice se utiskuju u bakarnu ploču.

Čelična glačalica
Alatka koja se upotrebljava prilikom izrade u dubokoj štampi. Sa glatkim vrhom glačalice, koja je u obliku lopatice, mogu se rezana (bakrorez) ili nagrižena mesta (bakropis i druge vrste radiranja) koja treba da se koriguju, ponovo zatvoriti (‘uglačati’, ‘polirati’). Čelična glačalica se upotrebljava i pri izradi bakroreza struganjem.

Gijoširanje
Gijoširanje je postupak kojim se izrađuju komplikovani garmond ornamenti raznih oblika, sastavljeni od talasastih i kružnih linija, namenjeni kvalitetnijim grafičkim radovima. Štampaju se na novčanicama, vrednosnicama ili čekovima kao zaštita od falsifikovanja.

Izrađuju se na mašinama za graviranje (gijošmašine). Pri ovom postupku gravirna igla prolazi kroz šablon i gravira metalnu ili kamenu štamparsku ploču. Osim obog postupka postoji i fotomehanički postupak gijoširanja.Četvorobojna štampa
Reprodukovanje prirodnih boja, pri čemu se jedna preko druge štampaju tri osnovne boje: žuta, purpurna, modrozelena, i kao četvrta crna boja. Vidi CMYK.

Dorada
Sve radnje koje se rade nakon samog procesa štampe: sečenje, lepljenje, presavijanje, plastifikacija…

Duboka Štampa
Dubokom štampom se nazivaju oni postupci štampanja kod kojih su na štamparskoj formi mesta koja treba da se štampaju udubljena.

Pri štampanju se dakle štamparska boja utiskuje u udubljenja, dok površina ostaje bez boje. Duboka štampa je naročito pogodna za reprodukovanje polutonskih originala i fotografija. Ručni postupci duboke štampe su, između ostalog, bakrorez, linorez, bakropis i heliogravura, kod kojih se štampa odvija sa ravne štamparske ploče. Naprotiv, pri mašinskom postupku rotacione duboke štampe („rakel duboka štampa“: „bakrotisak“), štampa se odvija sa bakarnog cilindra (autotipijska duboka štampa).Flekso štampa
Flekso štampa spada u kategoriju visoke štampe što znači da su štampajući elementi na štamparskoj formi izdignuti, a neštampajući udubljeni.

Sa izdignutih štampajućih elemenata se otisak direktno prenosi na materijal za štampu. Kao i kod ostalih tehnika štampe kvalitet otiska zavisi od štamparske forme i od materijala za štampu. 

stamparija štamparija štampa stampa druck print copy offset

Kliše za štampu
Kliše
Kada govorimo o štamparskoj formi, to su fotopolimerne ploče (najčešće ćete čuti naziv “kliše”). Ove ploče se sastoje iz elastomernih veziva, nezasićenih monomera i UV fotoinicijatora. Izrada štamparske forme se vrši na tri načina:

specijalnim uređajima gde se fotopolimerna ploča preko filma osvetljava UV lampama, ispira i nakon toga suši.
Sleeve tehnologija gde se ploča direktno izrađuje na cilindričnom telu (polimerizacija se vrši direktno na cilindru van mašine, a gotov cilindar se stavlja na mašinu za štampu).
Computer to flexo plate gde se fotopolimerna ploča direktno “gravira” bez prisustva filma
Flekso štampa je direktna štampa te se otisak vrši direktno sa štamparske forme na materijal. Najčešće se štampaju neupojne podloge, ali i papir. Štampa je sa rolne na rolnu. U ovoj tehnici se rade veliki tiraži, npr kese za grisine, ambalaža svih vrsta, nalepnice za ambalažu, creva za kobasice, PVC i natron kese…Tabačna offset štampa na neupijajućim podlogama je moguća, ali nosi niz problema (statički elektricitet na ulaganju/lepljenje tabaka i problemi sa ulaganjem, ne mogu se uspešno štampati tanki materijali, problemi sa sušenjem, lepljenjem i apcigovanjem boje, ako nije UV…).

Coca-Cola i slična pića imaju etiketu štampanu na foliji. Razlog je reciklaža. Papirna etiketa zahteva kupku u baznoj sredini ne bi li se odvojila od plastične flaše, zatim je treba ukloniti, pa reciklirati plastiku. Flaša sa etiketom od istog materijala može ići direkto u reciklažu.

Flekso štampa se koristi kod proizvoda za masovnu upotrebu (kesice kafe, špageta, poklopci za čaše jogurta…), koji zahtevaju i brzo konfekcioniranje. Materijal u rolni se kasnije može konfekcionirati na pakericama iz rolne (sklapanjem u rukav i termo-varenjem po šavovima, npr.), mogu se kaširati u složene laminatne (višeslojne) materijale… izrada ovakve ambalaže je izrazito velike brzine.Formati papira
Pod formatom papira se podrazumevaju mere papirnog ili kartonskog tabaka po širini i po dužini. Moderni formati papira se obračunavaju prema DIN standardnim merama (»Deutsche Industrie Norm« = Nemačka industrijska norma). Osnovni princip DIN formata je odnos stranica 1: sqrt(2), polazeći od jednog kvadratnog metra površine. Red »A« sadrži uobičajene temeljne (osnovne) formate (A0= 841×1189 mm = 1 m2 površine) iz kojih se nastavljenim savijanjem na polovine dobijaju dalji A formati (na primer, pojedinačni list pisaćeg papira DIN A4 = 21×29,7 cm, a dopisnica DIN A6 = 10,5 x 14,8 cm).

Formati ‘B’, ‘C’ i ‘D’ služe za knjige, omote brošura, koverte, kutije za pakovanje itd. I oni se dobijaju savijanjem temeljnog formata na polovine (npr. DIN B0= 100,0×141,4 cm; DIN C0 = 91,7×129,7 cm; DIN D0=77,1 x 109,0 cm). Za A formate upotrebljavaju se koverte odgovarajućih C formata, npr. za nesavijen list papira A4 koverat DIN C4, a za dopisnicu DIN A6 koverat DIN C6.

DIN formati reda »A« i njihove oznake:

A0 četvorostruki tabak 84,1 x 118,9 cm
A1 dvostruki tabak 59,4 x 84,1 cm
A2 tabak 42,0 x 59,4 cm
A3 polutabak 29,7 x 42,0 cm
A4 četvrtina tabaka 21,0 x 29,7 cm
A5 osmina tabaka 14,8 x 21,0 cm
A6 polovina lista 10,5 x 14,8 cm
A7 četvrtina lista 7,4 x 10,5 cm
A8 osmina lista 5,2 x 7,4 cm
Stariji formati papira su polazili od podele (savijanja) jednog tabaka. Pošto je njegova veličina varirala između 33×42 cm i 47×78 cm razlikovali su se veliki i mali formati. Jedno savijanje papirnog tabaka: ‘folio’ (2 lista = 4 strane), drugo savijanje: kvart (4 lista = 8 strana), treće savijanje: oktav (8 Iistova=16 strana).

Utvrđeni formati su, pored ostalog, bili format kancelarijskog geneco papira (za dokumenta): 21×33 cm, kao i formati novina: berlinski (31,5×47 cm), rajnski (37,5×53 cm), severnonemački (40×57 cm) i svetski format (50×70,5 cm).Indirektni postupak štampanja
Pri ovom postupku se otiskivanje štamparske forme ne vrši direktno na materijalu na kojem treba da se štampa, već na gumeni cilindar, koji otisak prenosi na nosioca štampe – papir ili drugi materijal. Zbog toga elementi štamparske forme mora da budu okrenuti na lateralno ispravnu stranu.

Indirektni postupci štampanja su ofsetna štampa i štampa na limenim pločama (limoštampa) kao i leterset (indirektna visoka štampa).Karton
Karton je debela vrsta papira koja se izrađuje kao i papir. „Nelepljeni“ kartoni su izrađeni iz jednog sloja („jednoslojan karton“, a uobičajen je i naziv „polukarton“). „Lepljeni“ kartoni su, naprotiv, sastavljeni iz više posebnih slojeva koji su spojeni lepilom.

Pri izradi tzv. „položenih“ kartona više slojeva papira šaran prolazi u još vlažnom stanju kroz specijalnu presu i spaja se u kartonsku traku. Prerada kartona se vrši u knjigoveznicama i u fabrikama kartonaže, koje uglavnom izrađuju ambalažne i ukrasne kutije, kutijice za nakit itd.Blind – kliše
(franc: clicher – otisnuti)

Štamparska ploča — podloga za reprodukovanje slika u visokoj štampi. Klišea se izrađuju u tzv. klišetarnicama u metalu ili plastici (up. hemigrafija). Klišea izrađena snimanjem sa polutonskih originala (fotografije, slike itd.) nazivaju se „rasterska klišea“ ili „autotipije„, a klišea prema crtanim originalima (crteži i slično) fototipije, „štrih“ klišea (up. i isprana fotopolimerna ploča).

U umetničke svrhe je kliše kao serijski umetnički objekt upotrebio Volf Vostel.Laminiranje – laminacija
Nanošenje prozirne folije („presvlaka celofanom“) na BSCodštampane primerke da bi se postigli sjaj i otpornost prema vodi (reklamna štampa, omoti kataloga i knjiga, up. kaširanje).

Ofset
Ofset štampa je najpopularniji oblik štampe u savremenom svetu. Procena je da se 85 odsto svega što se štampa na planeti, otiskuje u tehnologiji ofseta.

Ravna ofset litografija je proces indirektne štampe. To znači da se ploča, postavljena na jedan cilindar, ne otiskuje neposredno na papir, već se prenosi (ofsetuje) na gumenu prekrivku postavljenu na drugom cilindru. Slika se zatim otiskuje na podlogu – papir, koji prolazi između oba cilindra.

Kod ofseta, prikaz (budući otisak – štampajuća površina) i ono što neće biti prikaz, nalaze se u istoj ravni, a sve se događa na principu da se ulje i voda ne mešaju. Štamparska forma je pripremljena na taj način da su prikazi – štampajuća površina, prijemčivi za boju, a odbijajući za vodu. Neštampajuće površine rade se na suprotnom principu: hemijski su pripremljenje da privlače vodu, a odbijaju boju koja je napravljena na bazi ulja.

U toku štampe na štampajuću formu se prvo nanosi sredstvo za vlaženje (voda) koja prekriva u tankom sloju neštampajuće (oliofobne) površine. Boja, koja se u tankom sloju nanosi potom prekriva samo štampajuće (oliofilne) elemente.RGB
Paleta boja (R – red, G – green, B – blue) koja se najčešće koristi u elektronskim prikazima (televizori, monitori…). Mešanjem osnovnih boja dobijaju se druge boje vidljivog spektra svetlosti.

Postoji još i CMYK paleta boja.Sito štampa-pojam
Sito štampa je prastara tehnika štampanja koja je doživela renesansu poslednjih decenija. Ona omogućava da se ostavi otisak gotovo na svim materijalima i predmetima koji imaju ravnu površinu. Izvanredna je za štampu na keramičkim, drvenim, plastičnim, metalnim, staklenim površinama… Ali, posebno je popularna u tekstilnoj industriji gde je sito štampa postala alat dizajnerske i modne industrije zbog kvaliteta otiska koji se na ovaj način postiže na predmetima od tekstila: majicama, košuljama, uniformama, torbama…

Sito (propusna) štampa je tehnika kod koje se otisak postiže tako što se kroz štamparsku formu koja je najčešće od svile, ali može biti i od najlona ili poliestera, zategnutu na ramu, potiskuje boja. Ramovi za sito štampu se najčešće izrađuju od drveta, metala ili plastike. Na zategnutu formu za štampanje prvo je nanet nepropusni sloj. U toku štampe, uklanjanjem nepropusnog sloja pomoću posebnog rakel noža, kroz štampajuće površine – svilu , potiskuje se boja u željenom sloju i postiže otisak.Štampa velikog formata
Ova tehnika nalazi primenu kod štampanja cirada, transparenata, roll – apova, banera, bilborda, perdi.

Pogledajte više na Štampa velikih formata.

Štamparska boja
Štamparska boja je dvofazni disperzioni sistem koji je zahvaljujući svom sastavu, fizičkim i hemijskim svojstvima pogodan da u toku procesa štampanja tekst ili sliku prenese sa štamparske forme na podlogu na kojoj se štampa.

Štamparske boje podela
Štamparske boje mogu da se podele na:

Prirodne i veštačke boje (prema načinu dobijanja)
Organske i neorganske boje (prema poreklu)
Boje za visoku; ravnu i duboku štampu (prema tehnikama štampe)
Specijalne boje (zlatne i srebrne, fluorescentne boje, boje za optičke čitače)
paleta lazurnih boja
cmyk
Boje na papiru – CMYK
Boje na papiru, kod kolorne ofset štampe, dobijaju se kombinacijom polutonova (rasterskih tačkica) različitog intenziteta suptraktivnih boja. U odsustvu svih osnovnih boja dobija se bela – papir, dok su ostale boje: cijana, magente (tamno roza), žuta i crna (CMYK). Spektar boja koje je moguće proizvesti na papiru, CMYK kolorni spektar, manji je od prirodnog i razlikuje se od RGB kolornog spektra.

Boje na monitoru – RGB
Boje na monitoru nastaju kombinacijom različitih intenziteta tri osnovne boje ((RGB) crvene, zelene i plave). Kombinacija sve tri boje najjačeg intenziteta daje belu, dok odsustvo sve tri komponente daje crnu boju.

Problem kod upotrebe kompjutera za pripremu za štampu predstavlja način na koji se boje dobijaju na monitoru za razliku od metoda dobijanja boja na papiru u ofset štampi. Monitori koriste RBG sistem boje, dok se u štampi koriste CMYK suptraktivne boje. Prilikom pripreme za štampu monitor imitira (emulira) boje iz CMYK spektra, ali treba voditi računa da nije u stanju da prikaže sve nijanse iz ovog spektra.Štamparska forma
Štamparska forma je faza grafičke proizvodnje čiji produkt omogućava da se posredstvom boje i uz odgovarajući pritisak dobije slika originala na podlozi za štampanje.

Izrađuje se hemijskim, elektrofotografskim, mehaničkim putem i graviranjem, a za samu izradu štamparske forme koriste se različiti materijali poput: kamena, stakla, metala, gume, drveta i plastike.

Štamparske forme izrađuju se klasično i elektronski. Klasično se obavlja ručno kopiranim postupcima, dok elektronska podrazumeva direktnu povezanost računara u kome se obavlja priprema za štampu i štamparske mašine tj. štamparska forma kod digitalne štampe je imaginarna i nalazi se u memoriji računara iz koje se direktno prenosi na podlogu za štampanje.

format sloga na strani stamparski slog
Štamparske forme razlikuju se u zavisnosti od same tehnike štampe:

furbljanovicka

Štamparska forma za visoku štampu – može biti ravna ili zakrivljena, elementi koji prenose boje su ispupčeni, a slobodne površine udubljene.
Štamparska forma za ravnu površinu – izrađuje se direktno ili indirektno, a elementi i slobodne površine su u istoj ravni.
Štamparska forma za duboku površinu – može biti konvencionalna, poluautotipijska, autotipijska i elektrogravirana. Štampajući elementi su udubljeni, a slobodne površine ispupčene.
Štamparska forma za propusnu štampu – može biti ravna i zakrivljena. Elementi koji prenose boju su otvorena okca, a slobodne površine su zatvorena okca.Štancovanje
Štancovanje je obrezivanje FM PRINT viška prema zadatom obliku, tada se u pripremi pravi posebna linija prema kojoj se kasnije pravi štancna, alat kojim se papir proseca prema zadatom obliku… Često se alati kombinuju te se unutar jedne štancne mogu napraviti i linije za bigovanje, perforaciju i štancovanje u jednom…

heidelberg cylinder masina za tipo stampu
mašine za tipo štampuTampon štampa
Tampon štampa je tehnika štampe sa posrednim otiskivanjem: silikonskim tamponom sa štamparske forme (klišea) boja se prenosi na željeni predmet.

Tampon štampa se najčešće koristi za štampu na neravnim i zakrivljenim površinama predmeta izrađenih od raznih materijala kao što su staklo, keramika, plastika, guma, metal… Najčešći proizvodi koji se štampaju tehnikom tampon štampe su olovke, upaljači, šoljice, pepeljare, privesci i drugi promotivni artikli.

stampa na hemijskim olovkama

stampa na upaljacima

stampa na hemijskim olovkama
Tampon štampa je po pravilu poluautomatska tehnika štampanja kojom se dvodimenzionalne slike mogu preneti na trodimenzionalne objekte. To se postiže preko štamparske forme (klišea) koji je obično gravirana ploča sa koje se slika prenosi putem silikonskog jastučeta na objekat (površinu za ispis). Prvo se boja valjkom nanosi na kliše da bi se potom nožem sa klišea skinuo višak boje. Boja koja je ostala u udubljenjima u klišeu uzima se silikonskim tamponom – jastučetom i prenosi na površinu podloge na kojoj se štampa.Težina papira
ISO standard, a posebno A standard, izuzetno je jednostavan za izračunavanje težine papira – njegove gramature. Važno je znati da se gramatura papira uvek odnosi na težinu jednog tabaka papira površine 1m2. Tako, ako koristimo A4 listove papira težine 80g, iz A0 formata koji je tačno veličine 1m2 dobijamo pentagram 16 listova A4 papira, pa je tako jedan A4 list težak približno 5g.

Za papirne kese se recimo koristi 170 g/m2 papir.Visoka štampa
Visoka štampa je vrsta štamparske tehnike kod koje su elementi koji prenose boju izdignuti, dok su slobodne površine udubljene. Sama boja nanosi se u jednakoj debljini valjkom na štamparske elemente, a osnovni principi dobijanja otiska u visokoj štampi su pritisak ploče o ploču; valjka o ploču ili valjka o valjak.

U okviru visoke štampe izdvajaju se postupci: knjigoštampe,

akcidenične visoke štampe,
novinske rotacione štampe,
štampanja beskonačnih obrazaca,
fleksografičke štampe,
leterset štampe,
a za svaki postupak visoke štampe mora da postoji specijalna štamparska forma.

visoka stampa slova
Istorija visoke štampe
Visoka štampa je najstariji oblik štampanja. Na Bliskom Istoku su počev od III veka p.n.e. upotrebljavali drvene pečate za štampanje na mekoj glini, dok se u Evropi postupak visoke štampe proširio u XV veku.

Osnovna prednost visoke štampe je izuzetna oštrina slova i zato se smatra idealnom za štampanje knjiga tj. teksta. Glavni nedostaci se odnose na komplikovanu izradu cilindričnih formi za štampanje; lošu raspodelu štampanja kod upotrebe ravnih štamparskih formi i veliku štetnost po zdravlje zaposlenih u štamparijama prilikom korišćenja olova za livenje slova.Zlatotisak
Zlatotisak podrazumeva štampanje teksta ili ilustracija zlatnom bojom. U Evropu je ova tehnika ukrašavanja knjižnog poveza iz arapskih zemalja stigla krajem XV veka.

folija za zlatotisak
zlatotisk folija
Danas postoji ručna i mašinska pozlata. Ručna pozlata se primenjuje kod pojedinačnih, bibliofilskih, celokožnih uveza, dok se mašinska pozlata obavlja sa specijalno izrađenim presama za zlatotisak.

mašina za zlatotisak
Postupak zlatotiska​
Kod mašinske pozlate zlatotisak je postupak tokom koga se metalni klišei zagrevaju do temperature od 110 stepeni i preko zlatne ili srebrne folije se utiskuju na materijal na kome treba da ostane otisak. Klišei za zlatotisak se izrađuju od bakra i cinka, a u poslednje vreme sve češće od silikonskih ploča.